Резултати од пребарување
Табови
д-р Катерина Здравкова
Табови
д-р Ана Мадевска Богданова
Табови
д-р Соња Филипоска
Табови
Ivan Chorbev Ph.D.
Табови
д-р Анастас Мишев

На 1.11.2019 г. (петок) со почеток во 12:00 часот, во амфитеатарот на ФИНКИ ќе се одржи предавање на тема „The use of assistive technology and robotics in treatment of children with autism“ од вон. проф. Д-р Татајана Зорчец. Предавањето е заедничка активност на здружениот оддел за Едукација, Роботика и автоматика и Системи, човек и кибернетика (E/RA/SMC) и одделот за компјутери од македонската секција на IEEE, а е поддржано од ФИНКИ.
Во продолжение е апстрактот од предавањето и кусата биографија на предавачот.
Abstract
Autism is a developmental disorder of variable severity that is characterized by difficulty in social interaction and communication and by restricted or repetitive patterns of thought and behavior. In this talk a general info about autism, its characteristics, etiology, prevalence and treatments will be presented. Furthermore, the use of assistive technology and robotics as tools to improve the functional capabilities of persons with autism will be shown.
One of the robots contemporary used in interventions of children with autism is Kaspar. Kaspar is a child-sized humanoid robot designed as a social companion to improve the lives of children with autism and other communication difficulties.
By interacting and behaving in a child-like way, Kaspar helps teachers and parents support children with autism to overcome the challenges they face in socializing and communicating with others.
Short bio of prof. Zorcec
Tatjana Zorcec is psychologist. She holds MSc and PhD in medical sciences, specialization in clinical psychology and is employed as associate professor at the Medical Faculty in Skopje. Since 2010, she has been appointed as a National Coordinator for Autism by the Macedonia Ministry of health. She has expertise in diagnostics and treatment of children with developmental disorders, with special expertise in children with autism. She is skilled in using various psychometric instruments, assistive technology, as well as mobile technology and robotics in the treatments. She participated in many scientific projects, and published over 100 articles in domestic and international journals. Her educational activities include teaching in the field of developmental disorders within Bachelors, Masters and Specialization programs at the Medical Faculty.
Табови
д-р Весна Димитрова
Табови
Biljana Tojtovska Ph.D.
Ни претставува особена чест и задоволство да ве поканиме на гостинското предавање на д-р Андреј Ристески, визитинг професор на ФИНКИ. Предавањето ќе се оддржи на 2.3.2023 (Четврток) од 17:00. Предавањето ќе биде онлајн на Microsoft Teams, на линкот.
Повеќе информации за предавањето:
Наслов: Од алхемија до наука: математички основи на длабоко учење
Апстракт: Невронските мрежи и длабокото учење (deep learning) се одговорни за огромен напредок во машинско учење во последната деценија во многу области на примена, вклучувајќи процесирање на слики, аудио и текст. Иако нивниот практичен успех е неоспорен, нашето математичко разбирање на тоа кога и зошто се толку успешни е рудиментарно–во голема мера затоа што не можат да бидат анализирани низ класични парадигми на статистика и алгоритамска комплексност. Во ова предавање ќе зборувам за некои од овие мистерии и обидите да ти решиме. Предавањето ќе биде достапно за публика со генерална позадина во информатика и компјутерски науки, и нема да претпостави специјално познавање од областа на длабоко учење.
Биографија: Андреј Ристески е доцент во одделот за машинско учење во универзитетот Carnegie Mellon. Пред позицијата во Carnegie Mellon, Андреј беше Norbert Wiener Fellow во одделот за применета математика во универзитетот MIT, како и во институтот за Data Science и статистика (IDSS). Андреј има докторат по компјутерски науки од универзитетот Принстон, каде исто дипломира.
Неговата област на истражување се математичките и научни основи на машинско учење и вештачка интелегенција, со особен фокус на длабоко учење и невронски мрежи. Андреј е добитник на Amazon Research Award ("Causal + Deep Out-of-Distribution Learning"), NSF CAREER Award ("Theoretical Foundations of Modern Machine Learning Paradigms: Generative and Out-of-Distribution") и наградата "Најдобар млад научник" во природно-математички и технички науки (во склоп на конкурсот „Успешни млади", доделена од претседателот Стево Пендаровски).


ФИНКИ (координатор проф. Ана Мадевска Богданова) е еден од 4-те партнери на НАТО проектот SP4LIFE. За време на официјалната посета на генералниот секретар на НАТО Јенс Столтенберг на Србија на 21 ноември 2023 година, во хотелот Холидеј Ин во Белград се одржа презентација на научни проекти поддржани од НАТО како дел од програмата Наука за мир и безбедност – ( Science for Peace and Security – SPS).
Од 14 проекти во кои е вклучена Србија, беа претставени 3 проекти, меѓу кои проектот „Smart patch for life support systems – SP4LIFE“. За време на посетата на генералниот секретар на НАТО, проектот го претстави советникот од канцеларијата на SPS на НАТО, д-р Ејуп Турмус, а со целите на проектот прусутните ги запознаа претставниците на проектот, младиот белградски докторант Стефан Илиќ и проектниот координатор Милан Тишлер. Во дискусија, високиот гостин ја согледа иновативноста на решението и неговиот потенцијал и изрази задоволство што во проектот учествуваат млади луѓе од повеќе земји.
Оваа презентација е голем чекор кон успешно завршување на проектот SP4LIFE.
Во проектот SP4LIFE, се развива систем во реално време со оригинален интегриран сензор што собира и паметно ги анализира информациите за виталните параметри на повеќе повредени лица (дишење, отчукувањата на срцето, оксигенација на крвта, крвен притисок и телесна температура) и може да му помогне на медицинскиот персонал во оптималното следење и управување со повредените лица, на пример во случај на масовни несреќи или терористички напади. Сензорот е уред налик на фластер, прикачен на градите на повреденото лице, кој ги следи основните витални параметри и алармира доколку здравствената состојба на лицето критично се промени. Истовремено, безжично се пренесуваат измерените податоци од неколку сензори на таблет за следење, каде со помош на методи на вештачка интелигенција континуирано се оценуваат другите витални параметри на повредените, што овозможува приоритетен третман и транспорт до медицинска установа на повредените кои се во состојба на најголема животна опасност.



